Tags

, , , ,

Pocuj, draga, reci iskrene i jasne
Jedne bolne duse, tvojoj dusi prisne,
Pre no oluja stigne i grom strasni prasne,
I nemirno srce najedanput svisne,
Pocuj ove pesme uzaludno strasne.

Pre odsudnog boja ja ti nisam dao
Koprenu, ni burmu, ni azdiju, kao
Starinski junaci, po cemu ces mene
Pomenuti kada stigne udes zao
I zapiste deca i zaplacu zene.

Sad na razbojistu lezi les do lesa.
Plemici i sebri. Lezi strasna smesa.
Noc se hvata. Samo munja katkad blisne.
Nepregledna hrpa ranjenika kisne…

Hoce li me naci medju njima tvoje
Bistre oci, draga? Hoce l iz kondira,
Ko preteca skromna becitoga mira,
Pasti kap na rene sto zjape i gnoje?
Hoce l pasti kaplja sto bolove spira?

Cekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne.
Noc prosipa tamu i casove kasne,
Ni zvezde na nebu da za trenut blisne.
– Cekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne
Nepregledna hrpa ranjenika kisne…