Tags

, , , , ,

Kô zora na vrhu gore, plamen buknu
I račve bukava rujni grimiz pokri.
Svi, držeći diljku sa bodljom, u suknu
Sivom oko vatre oni sede mokri.

Pozno. Jedva s vrha pogled prodre tuda
Kroz koprenu noći hladnoga oktobra,
Te Sitnicu spaziš gde poljem krivuda
Uz kržljava stabla i begovska dobra.

Hladno. Kô turbani, sa greda i grma
Motaju se magle, i u pređu njinu
Gdegde zapne bela mesečeva srma.

Oni sede. Sjakti vrh bodlja, i s trava
Trepti inje. Iskre raspnu se i sinu
Kao venci zvezda iznad njinih glava.

1913.