Tags

, , , , ,

Preda mnom pećina zinula kô neka
Grdna zver što nigde plena nije srela,
Pa bi sada besna progutati htela
Sve. I gladna tako u zasedi čeka.

Ulazim sa lučem. Gle, tu jedna žena,
Izbeglica tmurna, senka koja bludi,
Polunaga sedi, razdrljenih grudi,
Kraj uboge vatre. Sva bleda, strvena,

Na me oči diže, i uz prsa jače
Malo dete stiska i dronjke mu skuplja;
Dok nad njim, duboko, s ogrebima drače

Prazne dojke vise kao suze dvije…
Mrak. Sa svoda kaplje; smrt, s dva oka šuplja,
Kô da negde, muklo, o nakovanj bije.

1913.