Tags

, , , , ,

Oče, što nisi i meni dao
S pesmama vedre dane,
Slatke i pune plodova kao
Lepe paoma grane?

Gde je i za me bašta i jedno vrelo
Pod stablom punim cveta?
Zar i ja nisam tvoj lik i tvoje delo,
Care i kralju sveta?

Ovde, na putu, sama ostavio si mene,
Gde samo grobova ploče
I smrti sene
Ja sada gledam, oče.

No evo zlatni zraci kandila padaju na me –
Ja čujem glas harfe tvoje:
Sve lepe duše, pod krstom kada stoje,
Postaju bogom i same…

Vapiješ! Ti bi pomoći moje hteo?
A zar ti snaga više nije
Od beda svije’ –
Ne osećaš li da moga srca si deo?

Putniče, stupaj i voljno na leđi teret ovi
Ponesi na vrh Golgote,
I kao večernje sunce zaroni u život novi
I u sjaj večne lepote…

1920.