Tags

, , , , ,

S balkona na durbin gledam. U dnu brega
Trebevića, gde se one staze dele,
Iz valova grana, kô stogovi snega,
S doksatima niskim vire kuće bele.

Niže njih, u bašti punoj ploda, gdi je
Oborila račve jabuka i sliva,
Visoki se plamen leprša i vije,
Kô Jabučilova pozlaćena griva.

Uz vatru je ražanj. neki dedo, ko li,
Mahramicu loja svezô na vrh pruta,
Pa predano njome maže gori-doli
Pečenicu što je kao dukat žuta…

Na domaku vatre, gde travni velenac
Protkala je cveća svakojaka šara,
Okreće se kolo, kao živi venac
Od zumbula plavih, ruža i behara.

Ono muslimanke igraju, i veo
Grimizan i lahak vihori im s glave;
Sve su lepe kao plod rumen i zreo
Što savija grane sve dole do trave.

Jedna cura, sama sedeći na panju,
Harmoniku drži ponosno i holo,
I sve vedre oči osvrnu se na nju,
I po taktu svirca talasa se kolo.

Ićindija. Sunce aliđunsko grije.
Jedan konjik jezdi putanjom u strani;
A kolo se njiše, i sa grla svije’
Sevaju i trepte kićeni đerdani.

1920.