Tags

, , , , ,

Ne, po vašem taktu gudalo ne vučem!
Melodije moje teku s vrha sama,
Gdeno zora suncu svojim zlatnim ključem
Otvara portale, i makovi cvet
S nedara mu baca na pragove hrama,
U kraljevskom plaštu gde ga otac svet
Ispraća i sprema na nov sjaj i let.

Moj zvuk rađa samo drhtaj mojih struna –
Sam izbija kao vrelo reka plavi’.
S vihorima živi uvrh gorskih kruna,
I s lučama kruži naš ubogi kut…
On je žižak onih koje memla davi
I rodne im bašte mraz ubija ljut,
Po očima traže duga svetli put…

U skrovištu, gde ga zlatne vatre krepe,
On ne čeka nikad na tapšanje vaše…
Njemu vence viju oreade lepe,
I uz harfe slažu hvala čedni poj…
I kô kaplje sunca ljiljanove čaše,
On u sebi hrani svetih iskra roj,
I dar od njih prima i oreol svoj…

On žeđ vinom gasi iz svoga krčaga,
Sluhom svojim sluša reči s reka tajne…
On je moje delo, moja krv i snaga,
Moja sreća, radost, i bolova glas…
S njim ću i umreti jedne noći sjajne,
Kad uspeva reka, grm, polje i klas,
Grleći, o drage moje strune, vas…

1918.