Tags

, , , , ,

Jezdim. Snijeg pršti. Iz domaje svoje
U dolinu sela gladni vuk se krade.
Sve su šume kao mramorne arkade –
Stabla kô srebrni podupornji stoje.

Negdje čujem udar sjekire po panju,
I sve jele dršću… Sama žena neka,
Pod bremenom drva, na raskršću čeka –
Odmara se. Gavran s grma gleda na nju…

I vremena žrvanj, k’o vreteno prelje,
Okreće se naglo, i hukti i melje,
I prah studen pada sve brže i brže…

Gori huji. Pusto. Vuk se gladni krade,
I svud vidim samo mramorne arkade,
I stubovi srebra krov nebeski drže.

1914.